Zimska priča 2. a

Written By: Alenka

Zimska priča

Ja sam vrapčić Pipek. Jako mi je hladno, a nema ni jedne kućice. Pokušao sam letjeti koliko sam mogao kako bih se spasio. Pošao sam se negdje skloniti. Nisam se mogao micati, ali sam morao nastaviti. U letu sam ozlijedio krilo i počeo padati. Pao sam u jedan mali vrt i zaspao. Došla je jedna djevojčica. Stavila me u krletku. Svaki dan me mazila i pazila. Napravila je kućicu u vrtu samo za mene.

Ana Čović, 2.a

Zimska priča

Ja sam vrapčić Skočko. Zimi mi je jako teško pronalaziti hranu. Jako mi je hladno. Jedva sam pronašao skrovište ispod nekoliko greda.  Svaki dan moram letjeti i tražiti hranu. Nekada tražim i prijatelje. Po danu skakućem oko kuća. Jako puno pada snijeg…

Matej Majdak, 2.a

Zimska priča

Ja sam vrapčić Bobi. Tražim hranu, odnosno sjemenke. Tražim skrovište u nekoj špilji. Jako mi je hladno. Začuđeno gledam snježnu bjelinu.  Sanjam o proljeću, novom godišnjem dobu. Tražim pomoć od jednog dječaka jer zimi nema kraja. Šćućurio sam se ispod  grana. No, dogodilo se čudo!  Odjednom se otvore vrata kućice i malena mi djevojčica donese sjemenke pšenice. Od gladi sam brzo počeo kljucati slasne sjemenke. Bio sam zahvalan djevojčici koja je osjećala radost  jer mi je pomogla.

Marta Bahnik, 2.a

Zimska priča

Ja sam vrapčić Živko.  Meni je po zimi jako teško. Jako sam tužan jer nema hrane. Ne volim ići tražiti hranu jer zimi je jako hladno.  Nekada mi netko pomogne tako što mi da hranu. Tada sam jako sretan. Često mi je zima, tada se stisnem i tužan sam. Nekad se i bojim.  Gladan sam, hladno mi je i moram ići tražiti hranu jer nemam izbora…!

Ema Petrović, 2.a

Zimska priča

Ja sam vrapčić Vrapko.  Zimi se osjećam jako tužno.  Sve je pod snijegom. Jako mi je hladno, a nemam ni hranu. Teško mi je. Prošle zime mi je bar netko pomogao. Zima traje tek jedanaest dana, a već sam se prehladio. Da, sjećam se, prije nekoliko godina  pola grada se uključilo u pomaganje pticama,  a sad? Što se dogodilo s onim dobrim ljudima koji su tako puno pomagali? Nitko više ne osjeća koliko smo mi vrapčići tužni i gladni.  Nadam se da će se to uskoro promijeniti!!

Aleksandar Ivković, 2.a

Zimska priča

Ja sam vrapčić Medo. Kljun mi je žut, a perje smeđe. Družim se s drugim pticama.Osjećam se tužno jer mi je snijeg prekrio svu hranu.Treba mi pomoć – hrana! Pomogao mi  je jedan dječak.  Dao mi je drvenu kućicu i u nju sjemenke. Sretan sam jer mi je pomogao.Skrio sam se ispod krova. Bojim se ponoći da me ne pojede neka životinja. Jako mi je hladno. Ujutro skakućem.  Jako volim skakutati. Najradije jedem kukce.Nadam se da će brzo doći proljeće.

Leo Pilizzari, 2.a