Moj djed

Written By: Alenka

Moj najdraži član obitelji je moj djed Ivan Sertić. On je mojoj majci otac. Ima 74 godine, znači nije više mlad, nizak je, debeo i ćelav, ali meni najljepši. Živi na selu kao poljodjelac, ima žuljevite ruke i pogrbljen je od teškoga rada i ima jako blage oči.

             Najdraži mi je zbog toga što priča razne priče, a ovo je jedna koja mi je najzanimljivija.

Priča počinje ovako: moj djed je nakon dana u školi otišao sa svojim učiteljem na pecanje riba. Predugo su se zadržali pa moj djed nije imao vremena napisati zadaću. Drugi dan u školi učitelj (koji je jučer išao s njim na pecanje) prozvao ga je da mu pročita zadaću no moj ju djed nije imao napisanu. Djed je, naravno, uzeo bilježnicu i počeo čitati nevidljiva slova, učitelj je prokužio pa je djed dobio šibom  po rukama… kaže da je imao jako velike rane. Zatim se sjećam da mi je jedanput rekao da nije pisao u bilježnicu nego na kamene pločice, da se boji dubine zbog jednog incidenta u vojsci. . .

             Moj djed prekrasno priča priče, ali ima i puno drugih vrlina zbog kojih ga obožavam i volim. Najsretnija sam kada sam kod njega i s njim provodim vrijeme. Nadam se da ću čuti još mnogo neispričanih priča od svog djeda i da će me te žuljevite ruke još dugo grliti.

Marta Slivar, 7.B